Pod lupom
Poštovani čitaoci,
Studentska sekcija Srpskog društva za molekularnu biologiju vam je pripremila nešto novo – Newsletter. Naime, na početku svakog meseca ćemo objavljivati sažetke radova koji su obeležili prethodnu mesečnicu i time vam omogućiti da ostanete u toku sa najnovijim i najzanimljivijim istraživanjima na polju molekularne biologije.
Uživajte!
AVGUST
Tumor jednjaka predstavlja šesto najčešće maligno oboljenje na svetu. Displazija i intramukozni maligni tumor skvamoznih ćelija jednjaka vrlo često prođu neprimećeno od strane tipičnih dijagnostičkih metoda, pre svega endoskopije. Iz ovog razloga, oni vrlo često imaju dobre uslove za nekontrolisan rast, a on potom dovodi do njihovog prerastanja u invazivne tumore. U ovom radu možete saznati na koji način su istraživači koristili bioinformatičke, kao i standardne laboratorijske metode radi identifikacije novih molekularnih meta uključenih u patogenezu ove bolesti. Ako želite da saznate čime su se tačno bavili i na koji način ovaj rad otvara put ka poboljšanju dijagnostike za ovaj tip maligniteta, klik na link ispod!
Efikasna segregacija genetičkog materijala je krucijalan korak prilikom replikacije i ćelijske deobe. Bakterije koriste nekoliko sistema za segregaciju, od kojih je Par I najčešće korišćen. On se sastoji od proteina ParB, koji predstavlja adapterski molekul i proteina ParA, koji se nespecifično vezuje za DNK i ima ulogu medijatora tokom procesa transporta materija. Pročitajte ovaj rad da biste saznali koja je strukturna osnova za kooperativno vezivanje ParA za DNK i za formiranje regiona visoke gustine ParA proteina!
U ovom radu istraživačima je bio cilj da uspostave nomogram koji im pomaže u predviđanju stope preživljavanja pacijenata kojima je dijagnostifikovan maligni tumor bešike. Feroptoza je vid gvožđe-zavisne programirane ćelijske smrti. Nju karakteriše peroksidacija lipida, te kao takva ima veliki uticaj na proliferaciju tumorskog tkiva. U ovom radu pokazano je da duge nekodirajuće RNK, koje učestvuju u ovom tipu ćelijske smrti, imaju značajne uloge u proliferaciji i hemorezistenciji ovog tipa malignog tumora jer dovode do ometanja procesa feroptoze.
Malarija predstavlja i, nažalost, ostaje svetski zdravstveni problem već dugi niz godina. Iako trenutno dostupni tretmani ove bolesti, koji se ogledaju u kombinacijama artemisinina i drugih lekova, u velikoj većini slučajeva i dalje pokazuju efekat, nove mutacije koje se pojavljuju u jugoistočnoj Aziji predstavljaju razlog za uzbunu. Razlog tome je što ove mutacije izazivaju pojavu rezistencije na gorepomenute lekove. Da biste saznali na koji način autori ovog rada predlažu da se ovaj problem reši, klik na link ispod!
JUL
Detection and Separation of Single-Stranded DNA Fragments Using Solid-State Nanopores
Mnoge biološke metode zahtevaju preciznost i efektivnost u sortiranju različitih DNK fragmenata. U ovom radu možete pročitati na koji način nanopore u čvrstom stanju omogućavaju da se kratki, jednolančani fragmenti DNK detektuju i razdvoje, bez obeležavanja, na osnovu ponašanja i vremena trajanja prolaska kroz nanoporu. Eksperimentalni podaci u ovom radu pokazuju da pore različite veličine imaju različit prag dužine fragmenta koji može proći. Samim tim se, korišćenjem pora različitih veličina, pod električnim poljem, različiti molekuli mogu razdvojiti na osnovu svoje veličine. Za više detalja o ovoj novoj tehnici klikni na link iznad!
The Distinct Roles of Exosomes in Tumor-Stroma Crosstalk within Gastric Tumor Microenvironment
Razvoj malignih tumora želuca je kompleksan proces koji prikazuje politropske ćelije i različite molekule unutar tumorske mikrosredine. Ćelije strome, poput fibroblasta, endotelskih ćelija, mezenhimskih ćelija i različitih ćelija imunskog sistema, podstiču rast tumora, metastazeu i ponovno javljanje kod pacijenata koji su izlečeni. Egzozomi koje sekretuju ćelije strome ili same tumorske ćelije tokom svoje međusobne komunikacije predstavljaju važne transportere RNK i proteina između ovih ćelija koje omogućavaju patogenezu. Pročitajte ovaj rad i saznajte zašto autori smatraju da baš egzozomi mogu biti novi biomarkeri za maligne tumore želuca i šta to znači za budućnost lečenja ove bolesti.
COVID-19 je primarno bolest pluća, međutim utiče i na druge organe, poput jetre, što dovodi do pogoršanja prognoze pacijenta i do povećanja mortaliteta i morbiditeta. Metabolički putevi i molekularni faktori koji stoje iza razvoja oštećenja na jetri i dalje nisu poznati. Ipak, usled poznavanja patofiziologije bolesti i mogućih mehanizama kojima lezije mogu biti izazvane, autori ovog rada su došli do zaključka da postoji pet mehanizama pomoću kojih SARS-CoV-2 virus može dovesti do oštećenja jetre – direktnim oštećenjem, humoralnim i ćelijskim inflamatornim odgovorom, hipoksijom, ponovnom infekcijom kroz sistem portnih vena i usled lekova koji se daju u sklopu terapije pacijenta. Da biste saznali više o ovim mehanizmima, ostavili smo vam link iznad!
Mutagen-induced telomere instability in human cells
Nestabilnost telomera je jedan od glavnih razloga hromozomske nestabilnosti i može dovesti do prekida u hromozomima, ili češće, do gubitka funkcije samih telomera. Telomere gube svoju funkciju kada postanu previše kratke ili kada izgube svoju funkciju „kape“ što dovodi do toga da se krajevi hromozoma ponašaju kao dvolančani prekidi. U ovom preglednom radu možete pročitati o svim dosadašnjim znanjima iz oblasti telomera i njihove nestabilnosti uzrokovane od strane različitih mutagena u ćeliji.
Tunable phenotypic variability through an autoregulatory alternative sigma factor circuit
Genetički identične individue u bakterijskim populacijama mogu pokazivati visok nivo fenotipske varijabilnosti. Ova varijabilnost može imati značajnu biološu funkciju, na primer, može omogućavati određenom procentu bakterija preživljavanje u stresnim uslovima. Međutim, ono što i dalje ostaje nejasno jeste način na koji bakterijske populacije mogu modulisati fenotipsku varijabilnost. U ovom radu autori su pokazali da postoji alternativni sigma faktor na koji utiču faktori kao što su nivo stresa, sredinska istorija, ali i genetičke promene.
Small molecule inhibition of METTL3 as a strategy against myeloid leukaemia
N6-metiladenozin predstavlja modifikaciju RNK molekula koju uvodi kompleks METTL3-METTL14 metiltransferaza. Jedna od ovih metiltransferaza, METTL3 povezana je sa inicijacijom i održavanjem akutnog oblika mijeloidne leukemije. Ako želite da saznate više o proteinu STM2457, njegovoj funkciji kao inhibitora METTL3 metiltransferaze, kao i o njegovoj potencijalnoj ulozi u borbi protiv akutne mijeloidne leukemije, ostavili smo vam link iznad!